Kratka istorija vencanica i najstarija vencanica u Beogradu

Najstarija venčanica u Beogradu je ujedno  i najstarija očuvana venčanica a Srbiji, koja datira iz 1856. godine, koja je pripadala Jeleni supruzi Jevrema Grujića.

Svadbene haljine – vencanice su poprilično povezane sa tradicijom naroda,kao I sa crkvom, pogotovo u vreme kada je crkva imala veći uticaj. Još u Rimskom carstvu na dan venčanja su devojke nosile bele haljine kao i krunu od cveća na glavi. Ali može se reći da se običaj globalno proširio u srednjem veku kada su devojke na dan venčanja nosile najlepšu haljinu iz svoje garderobe. Do XIX veka postepeno se vraćala tradionalna haljina, veo i buket, ali često u sivoj ili krem boji.  Slike I fotografije sa početka devetnaestog veka su  dokaz  kako se u modu vraćala bela boja venčanica,  kako bi se krajem veka pod jakim uticajem crkve, religiozne mlade žene potvrđivale svoje devičanstvo belom bojom. Bela venčanica je bila I ostala simboj nevinosti, nežnosti i čestitosti. Nakon toga, tradicionalna bela venčanica je ispratila modu i ekonomske uslove, pa je tako venčanica bila kratka za vreme ratova zbog nestašice tekstila, a zatim ponovo dugačka u vremenima mira.

Stil odevanja  devojaka iz srpske građanske klase je tokom devetnaestog veka prošao  kroz transformaciju od orijentalne nošnje ka evropskom modnom kostimu. Iz ovog perioda je sačuvano  devet haljina koje se čuvaju u kolekciji Muzeja primenjene umetnosti i koje su pripadnice lepšeg pola iz srpskog građanskog društva nosile kao venčane haljine, ali i u drugim prilikama kao što je veridba.

Bele venčanice, kakve koristimo danas je tradicija započeta od strane kraljice Viktorije, koja je nosila belo kada se udavala za Alberta od Saksa-Koburga 1840. godine.  Ali bele venčanice, nošene kao simbol mladine čistoće I nevinosti, su nošene od strane plemićkih porodica dosta pre toga.

Sačuvane haljine, koje su iz perioda od 1878. do 1914. godine, se takodje nalaze i bindali – haljine karakteristične za osmansku kulturu, potom haljine sašivene u Srbiji po uzoru na evropsku modu, kao i haljine sašivene u Evropi. Ova kolekcija venčanih haljina, predstavlja dragocen izvor informacija ne samo o odevanju, već i o celokupnoj kulturnoj istoriji građanskog društva u Srbiji druge polovine XIX i početka XX veka.

Nema potrebe naglašavati da venčanice koje su se nosile na dan venčanja nisu nimalo podsećale na recimo venčanice Pronovias, Mori Lee, Atelier, ili venčanice Ronald Joyce, ali su sigurno nošene na najsrećniji dan u životu jedne devojke.